Порекло становништва села Орешац, општина Књажевац - Зајечарски округ. Према књизи Петра Јовановића „Бања“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
[caption id="attachment_59120" align="aligncenter" width="800"] Црква Св. Јоакима и Ане, фото: Андријана Симеуновић (Panoramio)[/caption]
Положај села.
Орешац се налази на источном ободу бањског басена, у старом језерском заливу нивоа 720 метара. Село лежи са десне стране Орешачког Потока (Несторовице). Куће од Потока пењу се уз долинску раван и већи број излази и на саму језерску површ.
Воде и клима.
Мештани користе воду за пиће са извора, који се налазе око села, као што су: Бобовиште, Кладенац, Селиште, Стојин Кладенац, Студенац и др. Сви су мали извори карсног типа.
Село је окренуто према југу. Највише им сметају северац и кошава. Село је хладније од околних, јер је на већој висини. Снег обично пада око Митровдана и одржи се до половине марта.
Комуникације.
Село је везано за главни бањски друм путем, који иде долином Новаковца. То је део старог друма, који је из Бање водио у Књажевац. Други део тог друма је изнад села и иде преко Тумбе. Он је напуштен пре 50 година, али га мештани користе када иду у Књажевац. Поред тога постоји и сеоски пут за Читлук, који иде испод Крстатца и пут за Церовицу преко Огњишњака.
Тип села.
Село је, као и остала бањска села, углавном збијеног типа. Куће су поред пута и нарочито су збијене у средини села. У селу нема мала, већ се поједини крајеви називају по фамилијама.
Занимање становништва, земље и шуме.
Мештани се баве земљорадњом и сточарством. Сточарство је доста развијено а и воћарство. Имања су им око села у Закамену, Скокару, Реци и Новаковцу. Земља је доста слаба. Летње појате су им биле на утрини („државини“) у Новаковцу, Чертавцу и Коњарнику па су их Бугари, за време окупације, попалили. Зимске појате су на имањима. Шуме нема.
Постанак села и порекло становништва.
Село је доста младо, постало је из збега у крчевини. Оно је расло досељавањем и множењем. Нема никаквих података о померању села.
О имену села нема никаквих предања.
Сеоска заветина је Св. Русаница.
У селу су ове породице:
-Живадиновци, Св. Петка, су досељени из Белог Потока – Заглавак. Живадин је побегао због тога, што је његов брат Стоја убио Турчина, субашу. У исто време побегла су и остала браћа. Стоја је побегао у Дуго Поље и од њега су Стојинци. Два брата, који су били попови пребегли су преко Дунава у Банат. Један брат ј е отишао у Копајкошару, Срез нишки, један у Пеконоге – Голак а послењи у Васиљ – Заглавак.
-Рајковци, Мратиндан, су досељени из Белог Потока – Заглавак. Бежали су у Давидовац – Сврљиг па се поново вратили. То је најстарија фамилија у селу.
-Милосавци, Св.Ђорђе, су досељени из Скробнице – Заглавак, због чуме. Бежали су у Бобовиште – Морава, па се отуда вратили. По томе је назван и извор Бобовиште.
-Миладиновци, Аранђеловдан, су досељени из Равне – Тимочки срез.
-Ивановићи, Св. Василије и Ђурђевдан, су Цигани-Роми по занимању ковачи. Не каже се ништа за њихово порекло.
ИЗВОР: Према књизи Петра Јовановића „Бања“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
The post Порекло презимена, село Орешац (Књажевац) appeared first on Порекло.