Порекло становништва села Драговац, Град Пожаревац – Браничевски округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
[caption id="attachment_59967" align="aligncenter" width="618"] Драговац, фото Љубиша Тошић (Panoramio)[/caption]
Положај села.
Село је у равници, те га Морава често плави, осим јужног – узвишенијег дела. Морава је раније била даље од села. Прича се да је 1838. године кључ „прокинут“ зими и остао на левој обали а до тада је био на десној. Године 1850. и Ада је „прекинута“ и прешла на леву обалу. Тада је Морава још текла Мртвајом – сада на левој обали – а Катаревац, сада на левој, био је на десној обали. Међутим, 1867. године Морава је зими, услед спорог протока због леда, изменила корито и Катаревац са десне обале остане на левој.
Земље и шуме.
Сеоска земља растурена је око села и налази се на овим местима: Стара Ћерамиџиница, Топоље, Дрењар, Околиште, Вандикук, Девојна, Брестови, Звекане, Пљоштине, Бисаги и Велико Поље.
Тип села.
Село има изглед друмског села и подељено је на четири мале; Торлачку (50 кућа), Бугарску (око 50), Марјанску (25) и Лазарску (20). У Бугарској Мали је и Цигански Крај са 15 кућа.
Свега у селу има 252 куће и 1310 становника,
Име селу.
Мештани мисле да је село добило име по старој цркви, чији се остаци налазе на месту Драговица – јужно од села, али је вероватно добило име по родовском имену првих насељеника, као и друга села на овом подручју.
Постанак и историјат села.
У повељи кнеза Лазара Драговац се не помиње, само Живица, која се доцније с њиме спојила. Први пут га налазимо на Лангеровој карти на истом месту где је и данас а под именом „Tragowze“. Село нема Селиште мада се прича да је некада пребегло од Турака и живело неко време и Катаревцу и у кључу Аде. Једни мисле да је најстарије део села источни крај – данашња Марјанска Мала, док други тврде да је то средина села.
Порекло становништва.
У селу су ови родови:
-Томићи, Стевањдан, су непознатог порекла. Куће су им растурене по целом селу.
-Гавриловићи, Ђурђиц, су непознатог порекла; куће су им у средини села.
-Пандуровићи, Ђурђиц, су непознатог порекла; куће су им у средини села.
-Миловановићи, Лазаревдан, су пореклом са Косова; куће су им у средини села.
-Стојиловићи, Аранђеловдан, су пореклом са Косова. Старије куће су у средини села а млађе по другим махалама.
-Ивановићи, Никољдан, су пореклом из Ердеља.
-Лазаревићи, Јовањдан, су непознатог порекла.
-Стевановићи, Јовањдан, су непознатог порекла.
-Живуловићи, Никољдан, су пореклом из Грлишта код Зајечара.
-Најдановићи, Никољдан, су досељени у време Карађорђево из Куле – Видинска област. По њима је Бугарска Мала добила име.
-Марјановићи, Јовањдан, су досељени из Десине (Пек). По њима је њихова мала добила име.
-Милинци, Ђурђиц, су, такође, досељени из Десине за време Првог устанка.
-Мишићи, Јовањдан, не знају за своје порекло.
-Мишићи други, Јовањдан, су досељени из Баваништа у Банату.
-Стевановићи, Јовањдан, су непознатог порекла.
-Петровићи, Никољдан, су досељени из Рановца (Млава).
-Вујићи, Св. Врачи, су досељени из некадашњег села Бурјана, које је постојало на средокраћи између Драговца и државног добра Љубичева код Пожаревца. Кнез Милош је ово насеље раселио нешто због крађе, јер су их тужила околна села а нешто из разлога да увећа Пожаревац.
-Младеновићи, Ђурђиц, су досељени из Дражевца код Беле Паланке и населили се у мали, која је по њима названа Торлачка.
-Антићи, Аранђеловдан. Не пише ништа о њиховом пореклу. Наиме, пише да су досељени из Драговца(!).
-Стевановићи, Лучиндан, су досељени из Јабуковца код Делиграда.
-Лазићи, Ђурђевдан, су досељени са Косова.
-Обрадовићи, Ђурђиц, су досељени из Бугарске.
-Петковићи, Никољдан, су досељени из Дражевца код Беле Паланке и насељени у Торлачкој Мали.
-Андрејићи, Никољдан, су досељени из Крепољина – Млава.
-Камењаци (браћа Јова и Стоко), Томиндан, су досељени из Каменова – Млава.
-Антићи, Св. Ћирик, су досељени из расељеног Бурјана.
-Грујићи, Митровдан, су досељени из Нереснице, Власи посрбљени.
-Петровићи, Јовањдан, не знају за своје порекло.
-Јовановићи, Велика Госпојина, Власи из Кобиља, сада посрбљени.
-Стаменковићи, Лучиндан, су досељени из Дражевца код Беле Паланке.
-Рајковићи, Алимпијевдан, су досељени из Дражевца код Беле Паланке.
-Ивановићи (Живојин), Мала Госпојина, се доселио из Мале Крсне и „ушао у кућу“ – призетио се.
Цигани-Роми су до 1868. године били чергари када су из Дубравице овде стално настањени. Били су турски Цигана па су посрбљени; обрађују земљу а сиромашнији иду у надницу у Пожаревац или преко Мораве, где неки остају све време пољских радова. Има их 10 родова у 15 кућа.
Сеоска слава (заветина) је Спасовдан а преслава Благовести. Преславу (малу заветину) почели су славити од 1860. године због гусеница које су те године уништиле воће. Међутим, данас њихови потомци нису тако празноверни и не лече воће молитвом већ зими уништавају семе од гусеница.
ИЗВОР: Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
The post Порекло презимена, село Драговац (Пожаревац) appeared first on Порекло.